Eno ga. Ide niz ulicu u svojoj crnoj uniformi na kojoj blistaju uredno zakopčana i do visokog sjaja uglancana mesingana dugmad ( ili bih ja volela da su baš takva, iako ih se, ako ćemo pošteno, uopšte ne sećam ). Ne žuri naročito - pružio je korak taman toliko da se vidi kako je on ,,za putom'' i da je upravo krenuo u neverovatno važnu misiju pripremanja dimnjaka za zimsku sezonu purnjajućih, zarumenelih peći svih vrsta i oblika. O levo rame mu ( a može biti i o desno; meni je nekako lepše ako je baš o levo, a ne bih umela reći zašto ) uredno okačena u krug smotana debela čelična žica sa grubom crnom čekinjavom četkom na svom kraju, koja, onako nakostrešena, ispotiha reži na uznemiranu paščad po šoru i tera ih da uplašeno zaskiče i podviju učičkavljene repove . Iz crne kape nalik čađavoj prevrnutoj šerpi polomljenih drški mu viri detelina sa četiri lista ( e, sad, za tu detelinu već izmišljam za sve pare, ali mi se slika baš dopada, pa ne mogu da odolim, a da je ne ubacim u pripovedanje ). Još malo, pa će zamaći za ugao ulice, a ja nikako da nađem dugme.
Tanka letnja majica - ništa. Duga suknja na lastiš - ništa ( a lepo ljudi kažu da suknja treba da ima struk i jednu meru - tada bi sigurno imala i dugme da tu meru zadrži i naglasi ). Sandale na bosim nogama - ništa. Pijačni ceger - ništa. Novčanik - srećna parica - ništa.
Odeee sreća iza ćoška nekom drugom.
Tanka letnja majica - ništa. Duga suknja na lastiš - ništa ( a lepo ljudi kažu da suknja treba da ima struk i jednu meru - tada bi sigurno imala i dugme da tu meru zadrži i naglasi ). Sandale na bosim nogama - ništa. Pijačni ceger - ništa. Novčanik - srećna parica - ništa.
Odeee sreća iza ćoška nekom drugom.
